divendres, 26 d’agost del 2011


Oči su naše usamljene zvijezde, stavljam dlanove na njih. I opet sam dijete i opet idem u duboko, tu gdje ne vidi se dno. I čežnja je moja dokle seže oko, dok se pozdravljam sa njom... *
Publicat per

Cap comentari:

Publica un comentari a l'entrada

Subscriure's a: Comentaris del missatge (Atom)